SISTEM E FISKALIZACIJE

Elektronski fiskalni uređaj:

Prema Zakonu o fiskalizaciji i pratećim aktima elektronski fiskalni uređaj je hardversko ili softversko rješenje koje se koristi za izdavanje fiskalnih računa i slanje podataka u sistem za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Sastoji se iz tri elementa:

  • Elektronskog sistema za izdavanje računa (ESIR)
  • Procesora fiskalnih računa (PFR)
  • Bezbjednosnog elementa

Da bi obveznik fiskalizacije mogao da izdaje fiskalne dokumente potrebno je da sva tri elementa elektronskog fiskalnog uređaja budu povezana i operativna. Ako nedostaje bilo koji od ova tri elementa izdavanje fiskalnih dokumenata neće biti moguće.

PROCESOR FISKALNIH RAČUNA (PFR)

Procesor fiskalnih računa je softversko ili hardversko rješenje koje mora da bude usklađeno sa Zakonom o fiskalizaciji i odobreno od strane Poreske uprave. Ima sledeće funkcije:

  • Prima informacije o fiskalnim dokumentima od ESIR (podatke o prodatim artiklima, načinu plaćanja, vrsti fiskalnog dokumenta i slično)
  • Vrši obračun poreza
  • Potpisuje fiskalni račun pomoću bezbjednosnog elementa
  • Vraća potpisan račun i obračunat porez u ESIR
  • Prosleđuje fiskalne račune u sistem za upravljanje fiskalizacijom

Postoje dve vrste procesora fiskalnih računa:

  • Lokalni procesor fiskalnih računa
  • Virtuelni procesor fiskalnih računa

VIRTUELNI PROCESOR FISKALNIH RAČUNA (VPFR)

Virtuelni procesor fiskalnih računa je softver koji se nalazi na serveru Poreske uprave i besplatan je za korišćenje. Međutim, obveznik fiskalizacije mora da bude povezan na internet da bi ga koristio i u slučaju prekida internet veze izdavanje fiskalnih dokumenata je onemogućeno.

LOKALNI PROCESOR FISKALNIH RAČUNA (LPFR)

Lokalni procesor fiskalnih računa se nalazi u prostorijama obveznika fiskalizacije i on može da bude hardver ili softver. Pošto se nalazi u prostorijama obveznika fiskalizacije za njegovu upotrebu nije neophodna stalna veza sa internetom, odnosno obveznik fiskalizacije može da izdaje fiskalne dokumente i kada nije povezan na internet.

LPFR čuva fiskalne dokumente koji su izdati dok nije bilo veze sa internetom i čim se internet veza upostavi, on ih prosleđuje u sistem za upravljanje fiskalizacijom.

Ovdje je bitno da napomenemo da je obveznik fiskalizacije dužan da dostavi sve izdate fiskalne dokumente poreskoj upravi u roku od 5 dana od dana izdavanja. Dalje, vrednost fiskalnih dokumenata koji mogu da budu izdati u situacijama kada obveznik fiskalizacije nije povezan na internet je ograničena. Obveznik fiskalizacije može da izda fiskalne dokumente određene vrijednosti a posle toga će mu biti onemogućeno dalje izdavanje fiskalnih dokumenata dok se ne poveže na internet ili dok ručno ne dostavi podatke o fiskalnim dokumentima koji su izdati za vrijeme dok nije bio povezan na internet.

Svaki maloprodajni objekat je u obavezi da ima najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa. Preporučuje se da svaka kasa u maloprodajnom objektu ima svoj lokalni proseror fiskalnih računa.

 

BEZBJEDONOSNI ELEMENAT

Bezbjednosni element može da bude digitalni sertifikat ili pametna kartica (pametne kartice koriste i programi za elektronsko bankarstvo) a njegova svrha je potvrda identiteta korisnika i digitalno potpisivanje fiskalnih dokumenata.

Lokalni procesor fiskalnih računa koristi isključivo pametnu karticu kao bezbjednosni element. Napominjemo da je svaki maloprodajni objekat u obavezi da ima najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa, što znači da je svaki maloprodajni objekat u obavezi da ima najmanje jednu pametnu karticu.

Virtuelni procesor fiskalnih računa može da koristi digitalni sertifikat ili pametnu karticu.

Bezbjednosni element izdaje Poreska uprava na zahtjev poreskog obveznika

Datum zadnje izmjene: 18.04.2024 god.


VRSTE FISKALNIH DOKUMENATA

Zakon o fiskalizaciji i prateći akti definišu pet vrsta fiskalnih dokumenata koji mogu da budu izdati u dve transakcije. Praktično, moguće je izdavanje deset različitih fiskalnih dokumenata.

SADRŽAJ

    Transakcije
    Vrste dokumenata

TRANSAKCIJE

Zakonom o fiskalizaciji i pratećim aktima predviđene su dvije transakcije:

  1. Prodaja. Prodajom se smatra promet na malo uključujući i primljeni avans za budući promet na malo
  2. Refundacija. Refundacijom se smatra transakcija koja podrazumeva povraćaj uplate (ili dijela uplate), odnosno poništavanje računa

VRSTE DOKUMENATA

Predviđeno je pet vrsta fiskalnih dokumenata, koji mogu da budu izdati u dvije transakcije:

  1. Promet. Ovaj tip dokumena se najčešće se izdaje i sa njime se evidentira promet robe na malo. Ovaj tip dokumenta se smatra fiskalnim računom.
  2. Avans. Ovaj tip računa se izdaje radi evidentiranja primljenog avansa za budući promet na malo. Ovaj tip dokumenta se smatra fiskalnim računom.
  3. Predračun. Ovaj tip dokumenta se izdaje radi obaveštavanja kupca o podacima od značaja za budući promet. Ovaj dokument se izdaje pre ostvarenog prometa i primljenog avansa i ne smatra se fiskalnim računom.
  4. Obuka. Ovaj tip dokumenta se izdaje u svrhe obuke operatera i ne smatra se fiskalnim računom.
  5. Kopija. Ovaj tip dokumenta predstavlja kopiju prethodno izdatog dokumenta i ne smatra se fiskalnim računom.

Imajuću u vidu sve što je prethodno rečeno, moguće je izdavanje deset različitih dokumenata:

  1. Promet - prodaja. Smatra se fiskalnim računom.
  2. Avans - prodaja. Smatra se fiskalnim računom.
  3. Predračun - prodaja. Ne smatra se fiskalnim računom.
  4. Obuka - prodaja. Ne smatra se fiskalnim računom.
  5. Kopija - prodaja. Ne smatra se fiskalnim računom.
  6. Promet - refundacija. Smatra se fiskalnim računom.
  7. Avans - refundacija. Smatra se fiskalnim računom.
  8. Predračun - refundacija. Ne smatra se fiskalnim računom.
  9. Obuka - refundacija. Ne smatra se fiskalnim računom.
  10. Kopija - refundacija. Ne smatra se fiskalnim računom.

Svi dokumenti koji se ne smatraju fiskalnim računom, pošto se odštampaju ili pošalju elektronskim putem, moraju da imaju oznaku "Ovo nije fiskalni račun" koja je ispisana najmanje dvostrukom veličinom slova od ostatka teksta.

Datum zadnje izmjene: 18.04.2024 god.


IDENTIFIKATOR KUPCA

Identifikator kupca je broj dodeljen od nadležnog državnog organa - na primjer, PIB za pravna lica ili broj lične karte za fizička lica. Zakon o fiskalizaciji i prateći akti precizno određuju:

  • Situacije u kojima je obavezno da se u fiskalnom dokumentu prikaže identifikator kupca
  • Vrste identifikatora kupca i način na koji se oni prikazuju u fiskalnom dokumentu
  • Vrste dokumenata koji bliže određuju namjenu računa i način na koji se oni prikazuju u fiskalnom dokumentu

Pre daljeg izlaganja bitno je da napomenemo da je zakonodavac predvideo sve mogućnosti za identifikaciju kupca ali da se većina rijetko sreće u praksi, te da su najčešće korišćeni identifikatori PIB i broj lične karte. 

SADRŽAJ

Upotreba identifikator kupca
Vrste dokumenata koje bliže određuju namjenu računa

UPOTREBA IDENTIFIKATORA KUPCA

Identifikator kupca mora obavezno da bude upisan i prikazan u fiskalnom dokumentu transakcije refundacija. Ako se refundacija pravi u slučaju greške (poništavanja računa bez povraćaja novca) identifikator kupca je PIB poreskog obveznika koji izdaje refundaciju.

Prilikom formiranja dokumenta transakcije prodaja kupac može da zahtjeva da mu se izda fiskalni dokument koji sadrži identifikator kupca. Dokument sa identifikatorom kupca kasnije može da se koristi u različite svrhe: za knjiženje u poslovne knjige na strani rashoda (tzv. gotovinski račun), za potrebe refakcije, oslobađanja od poreza ili u druge svrhe. Obveznik fiskalizacije treba kupcu, na njegov zahtjev, da izda fiskalni dokument transakcije prodaja koji sadži odgovarajući identifikator.

Precizno su specifikovane vrste identifikatora kupca kao i način na koji se oni prikazuju u fiskalnom dokumentu. Identifikator kupca se sastoji od prefiksa koji označava vrstu identifikatora i samog identifikatora. Na primer, ako je identifikator PIB pravnog lica onda će on u računu biti prikazan kao 10:111222333 pri čemu broj 10 označava da je vrsta identifikatora PIB, dvotačka (:) služi kao separator a broj 111222333 predstavlja PIB pravnog lica. Vrste identifikatora su sledeće:

  1. PIB - za pravna lica (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 10)
  2. JMBG - za fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 11)
  3. PIB i JBKJS - za korisnike javnih sredstava (državne ustanove, javna preduzeća ...) identifikator je PIB i JBKS. Upisuje se u formatu devet brojeva dvotačka pet brojeva (na primer 123456789:54321). Devet brojeva pre dvotačke predstavljaju PIB a pet brojeva posle dvotačke JBKJS. Ovaj identifikator se u fiskalnom dokumentu prikazuje sa prefiksom 12, na primer 12:123456789:54321
  4. Broj penzionerske kartice (u fiskalnom dokumentu sa prefiksom 13)
  5. Broj lične karte - za fizičko lice (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 20)
  6. Broj izbegličke legitimacije - za fizičko lice (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 21)
  7. EBS - za strano fizičko lice koje boravi u Srbiji (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 22)
  8. Broj domaćeg pasoša - za fizičko lice (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 23)
  9. Broj stranog pasoša - za fizičko lice (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 30)
  10. Broj diplomatske legitimacije - za fizičko lice (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 31)
  11. Broj lične karte izdate u Severnoj Makedoniji (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 32)
  12. Broj lične karte izdate u Crnoj Gori (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 33)
  13. Broj lične karte izdate u Albaniji (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 34)
  14. Broj lične karte izdate u BIH (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 35)
  15. Broj lične karte po Odluci - za državljane Evropske unije, Švajcarske konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Island (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 36)
  16. Poreski identifikacioni broj strane države (u fiskalnom dokumentu se prikazuje sa prefiksom 40)

Najčešće korišćeni identifikator je svakako PIB za pravna lica, u slučaju izdavanja tzv. gotovinskog računa i broj lične karte, u slučaju pravljenja refundacije za fizička lica.

Datum zadnje izmjene: 18.04.2024god

0 0

Broj online korisnika: 1

Broj jedinstvenih posjeta: 16800

Ukupno pregleda: 146715

Preuzimanje datoteke

Novosti: